lundi 27 août 2012

article sur Jean Palou

« PALU, Žan Bernar (Jean Bernard Palou, 1917-1967). Pisac, istoričar, profesor. Iniciran u Velikoj loži Francuske, Stari i prihvaćeni škotski obred, 1960 (loža Teba, Orijent Pariza). Afilovan 1963. u Veliku Trijadu. Oktobra 1962. privremeni sekretar Komisije za istoriju masonstva. Početkom 1963. zamenik sekretara u Komisiji masonskog pokreta, potom redovni sekretar. U septembru 1963. sekretar Veća za obrede na konventu. Novembra 1963. pristupa loži Škotska ruža. Decembra iste godine primljen za majstora u ložu Prijatelji dobročinitelji (Prečišceni škotski obred Velike lože). Posle otvorene bele skup-štine Pravo i dužnost 26. januara 1963, kada je održao predavanje ,,Od radnog do spekulativ-nog masonstva", Veliki majstor Rišar Dipuiji određuje ga za zastupnika Velikog majstora pokrajine. Februara 1964. Palu je škotski majstor lože Sveti Andrej i savršeni mason. Tog istog februara jedan je od osnivača divlje lože Vesela srca (Prečišćeni obred) iz koje istupa u aprilu. U februaru i oktobru 1964. dobija 4. i 14. stepen u radionici za usavršavanje Propileji. U kapitolu Viennet oktobra 1964. uzdignut je na stepen Viteza Ružinog krsta. Istog meseca dolazi do raskola u Velikoj loži. Žan Palu prilazi Sarlu Rijandeu i istupa iz svih plavih loža, radionica i komisija.


Oktobra 1964. učestvuje u Parizu u osnivanju Velike francuske lože (loža n01 Sloboda, gde je imenovan za besednika). U novembru dobija zaduženje da priredi tekst pravilnika ove Velike lože. Više radionice se rekonstituiše. Januara 1965. osniva ložu Prijateljstvo i dobročinstvo (Prečišćeni obred) i biva izabran za sekretara. Krajem februara afilovan je u ložu Tradicija. Ponovo 6. marta iste godine napušta ovu Veliku francusku ložu. Žan Palu zatim će pristupiti Velikoj nacionalnoj francuskoj loži (Bino) Stecište prijatelja (osnovanoj 1789), zatim loži Vilar de Onkur, što je potvrdio aprila 1965. Veliki majstor Velike francuske nacionalne lože. U kapitolu Kamij Savor tog istog aprila Veliki galski prior imenuje ga za Škotskog majstora lože Sveti Andrej. Suvereni veliki komandor Š. Rijande 30. aprila 1965. uzdiže ga na 30. stepen, Vitez Kadoš. U kapitolu Viennet oktobra 1965. biće „Arthirsata". Na predlog Suverenog komandora, 19. novembra 1965, imenovan je 9. decembra za Suverenog glavnog velikog nadzornika, 33. stepen Škotskog obreda.


Februara 1966. sa patentom Suverenog velikog komandora Rijandea odlazi u Iran da preda visoke stepene od 4. do 14. Škotskog obreda. Osniva ložu za usavršavanje Sokrat, Orijent Teherana, u kojoj inicira iransku braću na ove stepene. Postaje poćasni član lože Kasra Teherana. Na povratku septembra 1966, u kapitolu Poverenje on je pomoćnik u Svetom kraljevskom svodu Jerusalimskom. Novembra 1966. jednoglasno je izabran za Premudrog suverenog kapitola Viennet Pariske doline. Potom, on još jednom napušta Veliku francusku nacionalnu ložu.
Braća radionice Sveopšti savez, Veliki orijent Francuske, čijim je radovima često prisustvovao, jednoglasno su ga afilovala 20. januara 1967. g. U kapitol Revnosnih filantropa Pariske doline pristupa 26. januara. Presvetli suvereni veliki komandor Fransis Vio ekvivalentnošću ga je 24. februara 1967. reintegrisac u 33. stepen posetivši ga pre svog odlaska u Nebeski Jerusalim, 14. aprila.


Žan Palu je bio briljantan istoričar. Njegovi brojni radovi, kako istoriografski tako i metafizički, odveli su ga na put tradicionalnog masonstva. Kao slobodan zidar potpuno se posvetio svom usavršavanju, što mu je donelo neizmerna zadovoljstva. Svake večeri bio je u svojoj loži. Slobodno zidarstvo za njega je značilo širenje duhovnog uticaja, borbu za čoveka i njegov napredak. Slobodni zidar ateist, smatrao je on, to je čovek koji masonstvo uzdiže na razinu filozofije, dmštvene nauke. Za njega je postojao samo jedan „Red", rituali i obedijencije su od drugorazrednog značaja. Njegovo traganje za različitim obedijencijama očigledan je dokaz.


Svoje ideje razvio je u delu Slobodno zidarstvo koje je Pajo objavio kao džepnu knjigu i koje je odmah postalo bestseler. Posvetio ga je Reneu Genonu i Arnou Gremijiu, masonima različitih opredeljenja. Između 1960. i 1964. održao je više od stotinu predavanja, što u Velikoj loži što u Orijentu Pariza (pomenimo: ,,Masonstvo pod Napoleonom I", „Revolucionarni simbolizam", „Radna masonerija", „Poreklo masonskih stepena", „Dužnost u delu Sent-Egziperija", itd.). Neka od njegovih predavanja emitovana su na radiju: „Tajna inicijacije", „Remzi", „Simbolika cveća, boja, vrtova"... Opšti uvod u izučavanje visokih stepena SPŠO, objavljen u Sveskama lože Vilar de Onkur (II, 1966); Poreklo Starog i prihvaćenog škotskog obreda i njegov razvoj do 1804. Povest i simbolika (s prilogom autora P. „Pokušaj tumače-nja toponima Cosse-Ecosse i Veuve"), izdanje fondacije Žan Palu, Sazre (Endr). Sarađivao je u mnogim masonskim časopisima. Neki od njegovih radova ostali su u rukopisu i još nisu objavljeni.


U svom profanom životu bio je poznat kao vrstan istoričar, bavio se Robespjerom i bio član redakcije Letopisa Francuske revolucije, u kojem je objavio više studija. Palu je poznat kao „povesničar" suđenja vešticama. Često su citirane ove njegove misli: „Vračanje je dete nužde. Ono je nada pobunjenih. Ono je zloduh svih crkvi, ono je snaga pobune." Imao je smelosti da napadne sve koji su sudili vešticama, čak i pisca Republike Žana Bodena, koji je u svoje vreme besomučno napadao veštice. Knjigu 0 činima, vešticama i njihovim sudijama, s predgovorom Robera Amadua objavila je fondacija Žan Palu. Vračanje, knjigu u kojoj je detaljno obradio to pitanje, objavila je pre toga PUF. Galimar mu je poverio poglavlje Nerniri u svojoj Istoriji Francuske. Žan Palu bio je član odbora društva Prijatelji O. de Balzaka. Njegovu knjigu Fantastične novele, delo značajno u tom žanru, objavio je Kasterman. Predgovor, koji je napisao za knjigu Gaspar noći A. Bertrana i koju je objavio Zan de Fuko, nije manje poetičan i ukazuje na dar ne manje raskošan od autorovog. Sa Andreom Bretonom i nadrealistima Ž. Palu potpisao je pamflet Raskrinkajte fmčare.


Bio je to veliki um koji je zračio, za njega je postojala samo istina, jedna jedina, nedodir-ljiva. Sahranjen je u Beriju, zemlji keltskoj, pod stablima stoletne farme. Na kamenu pod kojim leži urezani su masonski belezi. »

 

(article trouvé sur le site http://junona-kappa.com)

dimanche 19 août 2012

Hercule au berceau



Guy-René Doumayrou, dans l'Abrégé de symbolisme pratique (évocations de l'esprit des lieux), 1985.

source: http://fr.wikipedia.org/wiki/Guy-Ren%C3%A9_Doumayrou